Kako nestaje novac

Vlastimir Vuković
Kako nestaje novac
CBM Research, Paper 1, April 2020

Sažetak

Novac je deo našeg svakodnevnog života. Zbog niske inflacije i tehnoloških inovacija čini nam se da je stabilnost novca nešto što se samo po sebi podrazumeva. I ne samo stabilnost, već i samo postojanje novca. Međutim, činjenice pokazuju da se proces istiskivanja novca iz ekonomije i društva ubrzano bliži kraju. Sprovođenjem tzv. dekeširanja u cilju izgradnje bezgotovinskog društva budućnosti široka javnost ostaje bez sigurnog novca i nerizičnog sredstva plaćanja centralne banke. Gubi se sigurna beskamatna aktiva, koja čuva stabilnost nominalne vrednosti novca centralne banke. Bez takvog nominalnog sidra nezamisliva je stabilnost cena roba i usluga, kao i cena realne i finansijske aktive.

Ključne reči: istiskivanje keša, bezgotovinsko društvo, mit o legal tenderu, sigurna nekamatonosna aktiva, stabilne cene, nerizično sredstvo plaćanja, nominalno stabilan novac, vladin novac.

Povod

Novac je deo našeg svakodnevnog života, kao mera vrednosti, sredstvo plaćanja, obračunska jedinica ili skladište vrednosti.. Niska inflacija poslednjih decenija učinila je novac stabilnim, a tehnološke inovacije lako dostupnim i maksimalno transferibilnim. U okruženju elektronskih debitnih i kreditnih kartica, bankomata, PoS terminala i smart telefona sa beskontaktnim plaćanjem, čini nam se da je stabilnost novca nešto što se samo po sebi podrazumeva. I ne samo stabilnost, već i samo postojanje novca. Izgleda sasvim neverovatno da u vreme najveće monetarne ekspanzije u istoriji opstanak novca može biti doveden u pitanje? Ali je upravo tako, što potvrđuje i Hamletovsko pitanje jednog od vodećih monetarnih eksperata: Da li nam je potrebna nominalna aktiva sa nultom kamatnom stopom? Jednostavnije rečeno, da li nam je potreban novac?

Naizgled kontroverzno viđenje sudbine novca podupiru činjenice, koje pokazuju da se proces istiskivanja novca iz ekonomije i društva ubrzano bliži svom kraju. Mnoge centralne banke najozbiljnije razmatraju ukidanje novca koji emituju za potrebe domaćinstava i preduzeća, sprovodeći dekeširanje u cilju izgradnje bezgotovinskog društva budućnosti.2 Na taj način bi široka javnost ostala bez neposrednog pristupa sigurnom novcu i nerizičnim sredstvima plaćanja centralne banke. Zato je neophodno da se što više ljudi upozna sa ovim činjenicama i njihovim fundamentalnim i dalekosežnim posledicama.

Zanemarene odlike

Od svog nastanka novac predstavlja nekamatonosnu nominalnu aktivu. Te odlike imaju kovanice – metalni novac i banknote – papirne ili polimerne. Prvu vrstu novca najčešće kuju vladine kovnice u okrilju ministarstva finansija, a drugu štampaju centralne banke. Zato banknote svrstavamo u novac centralne banke, a zajedno sa kovanicama u valutu ili keš.

Novac u obliku banknota i kovanica ima nepromenljivu nominalnu vrednost, koja ga čini automatskim stabilizatorom te nominalne vrednosti. Izgleda trivijalno, ali je presudno – nakon puštanja u opticaj niko ne može menjati apoensku nominalu novca. €10 uvek ostaje €10, $10 je uvek 10$, £10 je uvek £10…

Novac na tekućim računima u komercijalnim bankama nema ove odlike, jer može biti kamatonosan, sa pozitivnim ili negativnim kamatnim stopama, nominalnim i realnim. Zato se €10 na vašem transakcionom računu u banci može pretvoriti u €9,95. Pored toga, bezgotovinski novac u komercijalnim bankama predstavlja obećanje plaćanja i samo je delimično pokriven rezervama, odnosno novcem centralne banke. Ekonomisti ovaj novac na računu često zovu novac banaka (bank money).3

Očekivanje deponenata da na svoj transakcioni novac na računu u banci mogu istovremeno dobijati kamatu i slobodno ga povlačiti potiče iz perioda kada nisu razlikovani transakcioni i ostali bankarski depoziti (18-19 vek). Otuda i bezbrojne bankarske krize i bankrotstva banaka, uprkos interevencijama tadašnjih centralnih banaka, mnogo pre nego što je formulisan princip kreditora poslednje instance (lender of last resort). Uvidevši izvor problema, većina centralnih banaka je tokom 20. veka zabranjivala kamate na transakcione račune u bankama. Međutim, nisu uspevali da spreče bankarske invencije u privlačenju klijenata, poput ispisivanja čekova na oročene deposite, koji po definiciji nisu novac (bliski novcu da, ali novac – ne).

Zbog toga su ove odlike novca zamagljivane, stvarajući utisak kod deponenata da novac sam po sebi može donositi kamatu, mada svi intuitivno znamo da su kamate oportunitenti trošak likvidnosti. Novac je izvorno nekamatonosna finansijska aktiva, koju odlikuje nominalnost, sadržana u jednoj od njegovih osnovnih funkcija – obračunske jedinice. Čuvar stabilnosti

nominalne vrednosti novca centralne banke su banknote, kao svojevrsno nominalno sidro, koje disciplinuje i sopstvenog emitenta. Međutim, novac centralne banke na računima, odnosno depozite centralne banke ne odlikuje nominalna stabilnost. Činjenica da se na depozite centralne banke ili rezerve mogu obračunavati nominalno negativne kamatne stope narušava funkciju obračunske jedinice.

Nominalni nestabilnost depozita centralne banke po svemu sudeći naslediće i buduće digitalne valute centralne banke (central bank digital currencies – CBDCs), uprkos oficijelnim uveravanjima da će “CBDC od £10 uvek vredeti isto kao i novčanica od £10”.4 Na računu zasnovan CBDC po definiciji nema stabilnu nominalnu vrednost.

Evazijom negativnih stopa na naše transakcione depozite u bankama i mi se sami suočavamo sa nominalnom nestabilnošću, jer se numerički iznos našeg novca po automatizmu smanjuje (pogledajte tekst Negativne nominalne kamatne stope). Ukoliko nema keša, tj. novca centralne banke za javnost, ne možemo se odupreti ovako zlokobnoj monetarnoj represiji. A upravo je ovaj autentični nekamatonosni novac izložen najvećim pretnjama.

Pretnje opstanku novca

Promene strukture novčane mase odražavaju rastuće pretnje. Novčana masa M1 je najpoznatiji monetarni agregat, koji predstavlja zbir keša i transakcionih depozita u bankama.5 Novac u bankama je zbog svoje praktičnosti za veleprodajna plaćanja potiskivao keš još od početka 17 veka. Keš je služio široj javnosti za maloprodajna plaćanja, ali je tu ulogu počeo sve više da gubi

zbog modernizacije plaćanja – uvođenjem platnih kartica, bankomata i POS terminala. Ovaj proces je poslednjih decenija – sa elektronskim bankarstvom, internetom i globalnim telekomunikacijama – poprimio eksponencijalne razmere.

Tako je keš spao na mali deo novčane mase u većini zemalja, a u nekima je čak postao zanemarljiv, kao u Švedskoj (manje od 6% ukupnih plaćanja). U ovoj zemlji efekat mreže nezaustavljivo istiskuje ostatke novca centralne banke namenjen javnost, zbog čega je njihova Riksbank prva u svetu reagovala na tu pretnju. „Ključno pitanje sa kojim se suočavamo je mogu li mogu li centralne banke prestati sa ponudom sredstva plaćanja koje garantuje država“, apostrofirao je guverner Ingves još pre dve godine.6 Situacija je postala alarmantna kada su pored većine prodavnica i restaurana i mnoge banke „jednostavno obavestile klijente da ne prihvataju keš“.7 Tada je švedska Riksbank uputila Inicijativu Parlamentu tražeći razjašnjenje uloge države na tržištu plaćanja. Ovaj zahtev direktno upozorava na opasnost nestanka novca centralne banke za javnost i ukazuje na njegovu razliku u odnosu na novac banaka.

„Međutim, postoji bitna razlika između novca centralne banke i novca privatne banke. Novac centralne banke je prema emitentu oblik potraživanja od centralne banke, i u krajnjoj liniji od centralne vlade, dok je novac privatne banke potraživanje od banaka, koje su privatne kompanije. Centralne banke uvek mogu stvarati novac i, po definiciji, ne mogu bankrotirati, dok banke mogu i stvarno ponekad bankrotiraju.“8

Problem marginalizacije novca centralne banke za javnost nije pogodio samo Švedsku. Mnoge prodavnice i restorani u Njujorku ne primaju dolarske banknote, u Londonu britanske funte. Dug je spisak zemalja i gradova koje je pogodila ova ekspandirajuća monetarna zaraza. Interesantno je da Sistem Federalnih Rezervi i Banka Engleske, za razliku od švedske Riksbank, nisu reagovale zbog odbacivanja njihovih proizvoda na tržištu plaćanja? Reagovale su nemonetarne vlasti: Gradsko veće Njujorka u januaru je odobrilo zakon koji zabranjuje većini trgovaca da odbiju keš ili da naplaćuju njegovo prihvatanje. Pored Njujorka, ovakvu legislativu usvojile su Filadelfija, San Francisko i država Nju Džersi.9 U Britaniji je situacija još teža. Autori najobuhvatnijeg Izveštaja posvećenog kešu, objavljenog prošle godine, naglašavaju: „Vlada UK trenutno nema politiku keša. Ne postoji jasan stav Vlade o tome da li bi bilo dobro ili loše ako Britanija istisne keš. (…) Ne postoji ni jedan regulator ili centralno telo odgovorno samo za keš.”10

Potpuna nezainteresovanost centralnih banaka za budućnost njihovog sopstvenog glavnog proizvoda – nota centralne banke ili banknota, pogodovala je njihovom potiskivanju iz platnog sistema. Bez pokušaja modernizacije note centralne banke su osuđene na izumiranje u novom svetu digitalnih sredstava plaćanja. Nesporno je da novo mora zameniti staro, ali je alarmantno što se sa starim oblikom gubi genetski kod novca.

Istraživačke aktivnosti koje su centralne banke preduzele poslednjih godina samo su zakasnela reakcija na predstojeće ukidanje njihove neposredne veze sa širokom javnošću. Švedska Riksbank je lider u tim pokušajima, jer se prva suočila sa opštim neprihvatanjem sopstvene valute – krune (pogledajte CBDC: valuta ili platforma?). Većina centralnih banaka se zadovoljava deklarativnim izjavama da će obezbeđivati novac za javnost u skladu sa tražnjom. Činjenica da je ta tražnja pala na istorijski minimum nije ih zabrinjavala. Kao ni činjenica da su potpuno zanemarile digitalizaciju sopstvenog proizvoda. Tek tokom poslednje dve godine je nekoliko centralnih banaka započelo ispitivanje monetarnih, legalnih i tehnoloških mogućnosti emisije CBDC. Javnosti radi, u januaru ove godine formirana je Grupa Centralnih banaka za pristup potencijalnim slučajevima CBDC-a

u okrilju Bazelske BIS.11 Paradoksalno, ali ovo kašnjenje u modernizaciji novca centralne banke ima i svoju dobru stranu, jer još uvek nije supstituisan novac stabilne nominalne vrednosti.

Inicijativu je davno preuzeo privatni sektor – do 2008 predvodnici modernizacije sredstava plaćanja bile su komercijalne banke, a zatim bezbrojni platni posrednici, koji su sebe videli kao nove emitente novca. Pri tome niko od „privatnih platnih inovatora“ nije proverio zašto su Londonske privatne banke do polovine 18 veka same napustile emisiju banknota, fokusirajući se na bezgotovinski novac na računu? Izgleda da su privatni londonski bankari pre 250 godina znali nešto što današnji platni posrednici ne znaju, kao što je i Adam Smit u radu Bank of Amsterdam video karakteristike koje mnogi današnji ekonomisti ignorišu. „U društvu bez keša široka javnost nema pristupa javnom novcu.“12 je tvrdnja zbog koje bi svaki današnji profesor pao na ispitu kod Adama Smita, jer je Amsterdamska banka bila javna banka.

Zvanične najave Helikopterskog novca,13 kao odgovora na Covid pandemiju, i njegova brza distribucija stanovništvu u proleće ove 2020, ništa neće promeniti u pogledu opstanka novca. Jedino što neograničena distribucija novca centralne banke može ugroziti realnu vrednost našeg novca, podsticanjem inflacije. Kontroverzu ne izaziva sama pomoć domaćinstvima i preduzećima, pa ni njen izuzetan obim, već način upotrebe emisione moći centralnih banaka. „Fiskalna politika nije deo mandata Fed-a“, kao ni jedne druge centralne banke. Teško je ne složiti se sa ovom tvrdnjom Willem Buiter-a i ne podržati njegov stav: „Predlažem povratak na usko (narrow) centralno bankarstvo“.14

Na kraju ovog prikaza aktuelnih pretnji opstanku novca neophodno je naglasiti da digitalna revolucija nije pretnja novcu, jer je on i nastao kao izvanredna tehnoloških inovacija. Evolucija

novca odražava tehnološki napredak u kovanju, štampanju, kliringu, poravnanju, telegrafiji, elektronskim transferima i drugim relevantnim područjima. Opstanak novca dovode u pitanje pokušaji da se pomoću tehnologije menjaju odlike novca i stvaraju „novi emitenti“.

Posledice

Prirodnu branu ovakvim nastojanjima predstavlja široka javnost, koja će u praksi teško prihvatiti nominalno nestabilan novac, proizašao iz diskrecione monetarne politike bez ograničenja. Međutim, posledice istiskivanja nominalno stabilnog novca iz ekonomije i društva ljudi će osetiti tek kada keš bude potpuno eliminisan. Tada će se suočiti sa nestabilnošću svojih dohodaka i cena imovine, sa turbulencijama na finansijskim tržištima i opštom neizvesnošću.

Stabilnost cena roba i usluga, kao i cena realne i finansijske aktive nezamisliva je bez nominalno stabilnog novca. Sa nestankom keša bilo bi izgubljena obračunska jedinica – nominalno sidro ekonomije i društva. Normativno određenje obračunske jedinice u društvu bez keša je besmisleno, jer se može menjati diskrecionim merama monetarne politike bez ograničenja.

Jedna od najčešće spominjanih posledica nestanka keša je gubitak anonimnosti u transakcijama. Očuvanje privatnosti transakcija je od esencijalnog značaja za svako demokratsko društvo, ali je ona već žrtvovano u borbi protiv terorizma, kriminala i utaje poreza. Suvišno je govoriti o privatnosti ako vam vaša banka zabranjuje da u vašem sefu držite keš. Američka Chase Bank je još 2015 „… uvela zabranu (prohibit) skladištenja u svojim sefovima“.15 Pod istim plaštom anti

terorizma mnoštvo zemalja je već uvelo registre sefova (safe deposit boxes), uključujući i jedan „bankarski“ Luksemburg. Za vašu privatnost preostaju kućni sefovi, sa svim rizicima koje sa sobom nose (provale, požari, poplave i sl), ali i nesumnjivim koristima. Međutim, samo je pitanje vremena kada ćete i njih morati da registrujete, kao i svako vatreno oružje.

Proganjanjem keša iz prodavnica i restorana, iz platnog prometa i sefova, iz ekonomije i društva, stižemo do keša u našim novčanicima. Za one koji ne žele da nose zastarele novčanike u ponudi su digitalni novčanici (digital wallet). Ali ne zaboravite, u njima nije digitalni keš, već digitalna sredstva plaćanja, čija će nominalna vrednost postati neizvesna sa nestankom keša.

Perspektive

Ukoliko očekujete da će vlada rešiti pitanje nestajanja novca centralne banke u dućnosti, uzalud se nadate. Već spomenuti primer Švedske to najbolje ilustruje. Dok švedska Riksbank već dve godine sprovodi pilot fazu e-krune, parlamentarni komitet za Riksbank je tek krajem novembra prošle godine „pozdravio najavu Parlamenta da od Vlade zatraži ispitivanje sa širokim mandatom istraživanja uloge države na tržištu plaćanja, digitalnog novca centralne banke i značenja koncepta zakonskog sredstva plaćanja (legal tender)“.16 Istovremeno, u Stokholmu i širom Švedske većina prodavnica, restorana, pa i crkava, ne prima banknote kruna švedske Riksbank. Jedino su javne zdravstvene ustanove (ne i privatne) u međuvremenu obavezane da moraju primati keš!

Očekivanje rešenja u vidu CBDC takođe je neosnovano. Netačno je da bilo koja od do sada promovisanih konstrukcija CBDC-a predstavlja „digitalnu verziju keša“ niti da je „novac centralne banke – keš ili CBDC – savršeno stabilan kao skladište vrednosti (nominalno) “.17 Keš je perfektno stabilan kao skladište vrednosti u nominalnom izrazu, ali ne i CBDC. Ni jedan predloženi CBDC nije digitalna verzija keša.

Jedini način održanja nominalne stabilnosti novca je očuvanje banknota (posebno za slučaj havarija električne mreže i prirodnih katastrofa). Dopunu može predstavljati stvaranje digitalnih banknota centralne banke, koje još niko nije predložio. Takve digitalne note morale bi cirkulisati u platnom sistemu bez neposredne veze sa računima centralne banke, platnim platformama i tokenima. Baš kao što još uvek cirkulišu banknote. Transferibilnost takvih nota između pojedinaca, kao i između pojedinaca i firmi, ne bi trebalo da predstavlja problem sa postojećim tehnološkim mogućnostima koje pružaju smart mobilni telefoni i drugi savremeni digitalni uređaji.

Ipak, central bank digital notes mogu biti nominalno sidro sa stabilnom nominalnom vrednošću samo uz potporu autentičnih banknota, koje će svedočiti o njihovom nominalnom identitetu, kao što naša lična dokumenta potvrđuju naš identitet. Samo na taj način možemo očuvati stabilnom nominalnu vrednost našeg novca ili Covid terminologijom – naš monetarni imunitet ili otpornost, koji zavisi od nas samih.

____________________

[i] Katrin Assenmacher (2019), Cash and the zero-lower-bound constraint, Presentation, Cash on Trial, SUERF Conference – Frankfurt, 20 May 2019.

Katrin Assenmacher is Head of the Monetary Policy Division at the European Central Bank.

[ii] ‘The monetary authorities in many countries have already taken steps towards de-cashing.’ Alexei Kireyev (2017), The Macroeconomics of De-Cashing, IMF Working Paper 17/71, March 2017.

[iii] Najčešći naziv za novac banaka je depositni novac banke. Ovaj naziv je netačan, jer oficijelna statistika
u širi novac (M1) ubraja samo kovanice, banknotee i transacione (po viđenju) deposite, a ne i ostale
deposite – oročene, štedne i druge. Znate i sami da sa netransakcionih deposita ne možete povlačiti novac
i vršiti plaćanja. Zato se u ovom tekstu koristi precizniji termin – novac banaka, mada je i on upitan, jer
svako od nas smatra da je novac na našem tekućem računu naše vlasništvo, a da je banka samo skladištar.
4 Bank of England (2020), Central Bank Digital Currency: Opportunities, challenges and design,
Discussion Paper, March 2020.

[iv] Bank of England (2020), Central Bank Digital Currency: Opportunities, challenges and design, Discussion Paper, March 2020.

[v] Stefan Ingves (2018), Going cashless, Finance & Development, IMF, June 2018, p. 11-12.

[vi] Sveriges Riksbank (2019), Payments in Sweden 2019, p. 12.

[vii] Sveriges Riksbank (2019), Petition to the Riksdag – The state’s role on the payment market, Summary, p. 8.

[viii] USA TODAY, New York says don’t ditch your cash: City is latest to ban cashless restaurants, stores, January 23, 2020.

[ix] Access to Cash Review, Final Report, London, March 2019, p. 104.

[x] BIS (2020), Central bank group to access potential cases for central bank digital currencies, Press release, Bank for International Settlements, Basle, 21 January 2020.

[xi] Markus Brunnermeier, Harold James, and Jean-Pierre Landau (2019), The Digitalization of Money, Working paper 26300, National Bureau of Economic Research, Cambridge MA, September 2019.

[xii] Vineer Bhansali (2020), Helicopter Money Is Here!, Forbes, 17 March, 2020.

[xiii] Willem Buiter (2014), Central Banks: Powerful, Political and Unaccountable? Duscussion paper No. 10223, CEPR, October 2014.

[xiv] Joseph Salerno, ‘Chase Joins the War on Cash’, Mises Institute, Blog, 20 April 2015.

[xv] The Riksbank Committee proposal for a new Riksbank Act – Summary, 2019-11-29, p. 75.