Vlastimir Vuković
CBDC: valuta ili platforma?
Ukidanje novca centralne banke za javnost
CBM Research, Paper 2, April 2020
Sažetak
Novac centralne banke već ima svoju digitalnu varijantu – rezerve za banke. Nasuprot bankama, javnost nije dobila digitalni novac, jer centralne banke nisu ništa učinile da tehnološki modernizuju svoj glavni proizvod – banknote. Poslednjih nekoliko godina razmatraju se varijante digitalne valute centralne banke (central bank digital currency – CBDC). Najbrutalnije rešenje nudi CBDC model platne platforme, na kojoj privatni sektor može inovirati (BoE). Drugi je direktni model, koji obezbeđuje CBDC za javnost bez posrednika. Mešoviti ili hibridni model predstavlja kombinaciju prethodna dva modela. Možda bi najbolje rešenje predstavljao direktan CBDC sličan kešu, u obliku digitalnih nota centralne banke (CBDN), sa najviše karakteristika banknota – emitent centralna banka, sigurnost, prenosivost (P2P), finalnost, privatnost, nezavisnost i trenutnost. Podrazumeva se da bi prenos iz ruke u ruku bio vršen digitalno, ali van globalne informatičke mreže, bez mogućnosti sajber ataka na CBDN u posedu njihovih vlasnika. To bi bio komplement banknota centralne banke, koje ostaju garant stabilne nominalne vrednosti našeg novca i nominalno sidro ekonomije.
Ključne reči: digitalna valuta centralne banke (CBDC), digitalne rezerve, model platne platforme, direktni model, hibridni model, direktni CBDC sličan kešu, digitalne note centralne banke.
Novac central banke za banke i javnost
Novac centralne banke je novac emisione banke, koji ima dva osnovna oblika – depozitni bezgotovinski novac za banke, koji se uobičajeno naziva rezerve, i keš za javnost, koji čine banknote, a u nekim zemljama i kovanice. Javnost nema pristupa depozitima centralne banke, za razliku od keša, mada se i keš fizički distribuira preko komercijalnih banaka.
Razdvajanje rezervi i keša (u daljem tekstu: banknota) nastalo je razvojem bankarstva frakcionalnih rezervi u Engleskoj. Podelu je formalizovao Bank Charter Act of 1844, kada je Banka Engleske podeljena na dva Departmana: Emisioni i Bankarski (videti: Frakcionalni novac banaka). Istim zakonom je stopirano širenje broja banaka – emitenata banknota, dok su postojeće morale da ispune uslove koji su ovaj biznis učinile nisko profitabilnim. Na taj način je učvršćena dominacija Banke Engleske, koja je 1920-ih ostala jedina banka – emitent banknota u Engleskoj i
Velsu. Ovaj model jedne emisione banke je tokom vremena preuzela većina zemalja i otuda i potiče naziv – centralna banka.
Tehnološke nedoumice novca centralne banke
Zbog upućenosti komercijalnih banaka na rezerve centralne banke, proces modernizacije bezgotovinskih plaćanja tekao je simultano. Jednostavno, banke nisu mogle tehnološki unapređivati sistem međubankarskih plaćanja bez modernizacije pristupa rezervama i njihovog kliringa i poravnanja. Najbolji primer je elektronski novac banaka, koji ne bi mogao funkcionisati bez elektronskih rezervi centralne banke. Sa informatičkom revolucijom strigli smo do digitalnog novca, ali to nije izmenilo ovu tehnološku međuzavisnost. Posledično, platne usluge banaka za javnost bile su tehnološki sve naprednije i tržišno konkurentnije.
Za razliku od rezervi, odnosno bezgotovinskog (ili depozitnog) novca, banknote nisu bitnije menjane.1 Uvođeni su novi materijali pored papira – pamuk, polimeri, produžavana je njihova trajnost, usavršavane su tehnike zaštite od falsifikovanja, ali nisu osmišljavane elektronske ni digitalne varijante novca centralne banke za javnost. To se nije čak ni spominjalo, jer je među centralnim bankama postojao konsenzus da je njihov zadatak da obezbede dovoljne količine banknota, odnosno zadovolje tražnju. U konkurenciji sa sve naprednijim uređajima bezgotovinskog plaćanja (debitne i kreditne kartice, bankomati, PoS terminali, smart telefoni), udeo tradicionalnih banknota na tržištu plaćanja neminovno je opadao. Danas u većini zemalja transakcioni računi (tzv. depoziti po viđenju), koji funkcionišu kao elektronski novac, 10 do 20 puta nadmašuju iznos keša u opticaju. Podsećanja radi, oni zajedno čine opšte poznati monetarni agregat – novčanu masu M1.
Zakasnela modernizacija novca centralne banke za javnost
Izgledalo je da komercijalne banke imaju monopol na tehnološko unapređivanje bezgotovinskog novca za javnost, dok su centralne banke mirno posmatrale kako se njihov najprepoznatljiviji proizvod istiskuje iz upotrebe. Poslednjih godina pritisak na banknote je pojačan ulaskom nebankarskih provajdera na tržište platnih usluga. Negativan efekat mreže ubrzao je ovo istiskivanje, naročito u nekim ekonomski razvijenim zemljama. Arhetipski je slučaj Švedske, gde gotovo više niko nije želeo da prima banknote kruna Riksbanke, čak ni banke ni crkve! Tako se nordijska bajka o bezgotovinskom društvu pretvorila u sumornu stvarnost – gotovo potpunu zavisnost široke javnosti od platnih posrednika.
Shvativši da se krunske banknote nezadrživo izbacuju iz upotrebe i tako gubi neposredna veza sa javnošću, Riksbanka je prva u svetu uključila crveni alarm. S jedne strane, pokrenula je snažnu inicijativu u Parlamentu, tražeći odgovarajuća normativna rešenja, a sa druge strane pokrenula istraživački projekat e-krona, koji je trenutno u pilot fazi (u istoj pilot fazi je još samo Centralna banka Urugvaja). Većina ostalih centralnih banaka je i dalje mirno posmatrala rašireno neprihvatanje njihovih banknota u sopstvenim zemljama, uprkos formalnom „legal tender“
statusu zakonskog sredstva plaćanja (videti Kako nestaje novac). Zato i prvi pokušaj koordinisanog deljenja iskustava grupe centralnih banaka, iniciran početkom ove godine, više izgleda kao formalan dokaz da se nešto čini, nego poziv na zajedničku akciju u traženju odgovarajućih rešenja.
„Banka Kanade, Banka Engleske, Banka Japana, Evropska centralna banka, Švedska Riksbanka i Nacionalna banka Švajcarske, zajedno sa Bankom za međunarodna poravnanja (BIS), stvorile su grupu za razmenu iskustava dok procenjuju moguće slučajeve digitalne valute centralne banke (CBDC), u svojim matičnim jurisdikcijama. Grupa će proceniti slučajeve korišćenja CBDC-a; opcije ekonomskog, funkcionalnog i tehničkog dizajna, uključujući prekograničnu interoperatibilnost; i deljenje znanja o nastajućim tehnologijama“.2
Verovatno ste odmah primetili da u Grupi nije svetski dominantna centralna banka – US Federal Reserve System (Fed). Naravno, to nije prepreka Grupi da istražuje izvodljivost CBDC, kao ni Fed-u da sprovodi svoja istraživanja. Bitni su konačni rezultati u doglednom vremenskom periodu.
CBDC karakteristike – dosadašnje istraživačke projekcije
Brojni istraživači se bave CBDC-om, hit temom poslednjih nekoliko godina, stvarajući sve obimniju i sadržajniju literaturu. Zato je inspirativno razmotriti najvažnije istraživačke rezultate, ostvarene do sada. Posebno su interesantna rešenja koje je promovisalo više centralnih banaka, iza čega se mogu nazreti budući konsenzusi.
Najbrutalnije rešenje nudi CBDC model platne platforme. „U ovom modelu bi CBDC služio kao platforma za plaćanja, na kojoj bi privatni sektor mogao vršiti inovacije“.3 Sa takvim modelom, nakon istiskavanja banknota, odnosno novca centralne banke za javnost, centralna emisiona ustanova ostaje bez fundamentalnog prerogativa – neposredne emisione moći. Preostala moć emitovanja rezervi je posredna, jer ovom depozitnom obliku novca centralne banke mogu pristupiti samo banke i ovlašćeni provajderi platnih usluga.
Ovakav model ne znači da će centralna banka sama upravljati platnom platformom, već u partnerstvu sa privatnim finansijskim institucijama, ponekad i kao izrazito manjinski akcionar u novostvorenoj kompaniji (primer: udeo Reserve Bank of Australia u NPP Australia Limited).4 Navedeni primer izvorno nije CBDC projekat, već ne baš uspešan odgovor na probleme starog nacionalnog platnog sistema (RBA, Conclusions Paper, June 2019).
Drugi je direktni model, koji obezbeđuje CBDC za javnost bez posrednika. Ovaj model je superiorniji u odnosu na model platforme po svim bitnim odlikama – sigurnost, otpornost, pristup, privatnost. Međutim, do sada ni jedna centralna banka nije istakla preferencije prema ovom modelu, pre svega zbog zaštite interesa bankarskog sektora i novih platnih provajdera, skrivene iza zahteva za stabilnošću finansijskog sistema.
Direktan pristup treba shvatiti uslovno, čak i kada se to ističe kao dokaz atraktivosti: „Direktni CBDC privlačan je zbog svoje jednostavnosti, jer eliminiše zavisnost od drugih posrednika
njihovim ukidanjem“.5 Domaćinstva i firme ni keš ne dobijaju direktno od centralne banke, već preko komercijalnih banaka. Zaista je naivno zamišljati da centralna banka vodi desetine ili stotine miliona računa pojedinaca i firmi, neposredno kontaktirajući sa svakim pojedinačno? Raspoloživa tehnologija omogućava masovnu obradu podataka, ali ne i efikasnu interaktivnu komunikaciju sa desetinama ili stotinama miliona klijenata. Zato su i u slučaju direktnog CBDC-a neophodne posredničke usluge bankarskog sektora i cele industrije plaćanja. Suštinska razlika je u vanbilansnom evidentiranju direktnog CBDC-a i nezavisnosti od likvidnosti platnih posrednika. Uzgred, jasno je da u takvom modelu nije potrebno osiguranje transakcionih depozita, jer bi oni predstavljali potraživanje od centralne banke.
Direktni model takođe ima dve podvarijante – CBDC sličan kešu, koji se često netačno poistovećuje sa token-based digital currency, i CBDC na računima. Ova poslednja varijanta podrazumeva direktan pristup javnosti rezervama centralne banke, koji su do sada imale, kao što je već naglašeno, samo banke i odnedavno izabrani platni provajderi. Sistem zasnovan na računima
je nepovoljniji za domaćinstva i firme, jer omogućava laku primenu nominalno negativnih kamatnih stopa.
Mešoviti ili hibridni model predstavlja kombinaciju prethodna dva modela, tako da centralna banka zadržava neposrednu vezu sa javnošću, a ne samo sa finansijskim institucijama, uz mogućnost ulaska novih privatnih kompanija na tržište plaćanja.
Na mešoviti model podseća e-kruna švedske Riksbanke. S jedne strane, predstavljena je kao komplement kešu, a sa druge kao privatna mreža? „E-kruna bi široj javnosti ponudila stalni pristup novcu centralne banke, kao što već pristupa kešu, ali u digitalnom obliku. (…) Mreža e-krune je privatna i samo Riksbanka može odobriti i uključiti nove učesnike u mrežu“.6
Ukidanje novca centralne banke za javnost putem modernizacije
Uvođenje CBDC-a u bilo kojoj od modelskih varijanti koje su do sada istraživane i testirane značilo bi gubitak nekih esencijalnih atributa novca, sadržanih u kešu. Najveće odstupanje se može uočiti kod modela platne platforme, a najmanje kod direktnog modela sličnog kešu. Međutim, ni ovaj poslednji model ne obezbeđuje digitalni keš za domaćinstva i firme.
Potpuna zamena banknota bilo kojom varijantom CBDC-a uzrokovali bi nestanak nekamatne nominalne aktive, odnosno autentičnog novca centranel banke. U takvom scenariju bio bi izgubljen genetski kod novca, razvijan tokom njegove višemilenijumske evolucije. Sa nestankom nominalno stabilnog novca bile bi urušene fundamentalne funkcije novca – obračunska jedinica i mera vrednosti. Posledične volatilnost digitalnog novca, uz kidanje direktne veze centralne banke i javnosti, vodila bi u turbulencije cena dobara i imovine i opštu nesigurnost. Može se pretpostaviti da ovakav ishod modernizacije sredstava plaćanja ne bi želela ni jedna vlada u svetu.
Zato je od presudnog značaja sačuvati banknote centralne banke, kao nominalno sidro ekonomije i najvažnije sredstvo za disciplinovanje njenog emitenta i celog bankarskog sektora. Očekivanje
da će ukidanjem keša prestati opasnost juriša na banke je iluzorno, jer se sa digitalnim novcem u režimu 24/7 mogućnosti povlačenja novca iz banke dovode do krajnjih granica. Nemogućnost odliva novca iz bankarskog sektora, odnosno iz novca banaka u banknote, neće preduprediti erupciju sistemskog rizika u nezamislivo kratkom roku. Više ne bi videli klijente koji ispred neke nove Northern Rock Bank čekaju da povuku svoje depozite, već kolaps međubankarske elektronske mreže, tako brz da centralna banka ne bi stigla da upumpa dovoljne rezerve.
Digitalizacija sredstava plaćanja nije sama po sebi pretnja kešu. Uostalom, kovanice i banknote su nastale kao izuzetne tehnološke inovacije, kojima su sublimirane sve odlike novca. Ni jedan CBDC supstitut nema sve ove odlike, zbog čega je jedini ispravan pristup onaj koji je nedavno prezentovala švedska Riksbanka: „e-kruna koja može funkcionisati kao dopuna kešu“ (The Riksbanks e-krona pilot, februar 2020).
Digitalne note centralne banke (CBDN)
Odmah se postavlja pitanje – pa zar direktni CBDC sličan kešu nije pravi supstitut keša? Odgovor je dao jedan centralni bankar, ekspert za digitalizaciju novca. „Kako širokoj javnosti dati pristup bezgotovinskom finansijskom instrumentu koji je siguran i likvidan kao keš i koji pruža približan stepen privatnosti, finalnosti i trenutnosti. To je ključno pitanje CBDC-a. Niko još nema rešenje“.7
Slično viđenje odlika CBDC-a sličnog kešu ima Banka Kanade, jedan od predvodnika u ovim istraživanjima među centralnim bankama: „Tehnologija bi trebala da omogući prenos od jedne osobe do druge neposrednim poravnanjem, nudeći značajnu privatnost (ne anonimnost), veliku otpornost u slučaju kvara infrastrukture i univerzalnu dostupnost“.8
Međutim, veoma je upitan stav ove centralne banke da emisiju CBDC priprema samo kao odgovor na eventualnu pretnju privatnih digitalnih valuta njihovom dolaru i kanadskom monetarnom suverenitetu. „Banka Kanade će razmotriti izdavanje CBDC-a ako privatne digitalne valute počnu materijalno nagrizati benefite kanadskog dolara kao javnog dobra“ (Contingency Planning, 2020, str. 9). CBDC ne bi trebalo da bude rezervno oružje budućeg monetarnog rata, već opcija o kojoj bi se javnost neposredno izjasnila njihovim prihvatanjem u platnim transakcijama, ili odbijanjem. Naravno, kao komplement kanadskog dolara.
Najpribližniju varijantu direktnog CBDC-a sličnog kešu mogle bi predstavljati digitalne note centralne banke (CBDN), koje bi imale najviše karakteristika banknota – emitent centralna banka, sigurnost, prenosivost (P2P), finalnost, privatnost, nezavisnost i trenutnost. Podrazumeva se da bi prenos iz ruke u ruku bio vršen digitalno, ali van globalne informatičke mreže, bez mogućnosti sajber ataka na CBDN u posedu njihovog vlasnika. To bi bila dopuna banknota centralne banke, koje ostaju garant stabilne nominalne vrednosti našeg novca i nominalno sidro ekonomije.
____________________
[1] Banknotes are often referred to as paper money, a name first attested in the 16th century. Yet this term is insufficiently precise, both formally and materially. It is formally so because the original name, paper credit, referred to all credit instruments in paper form (promissory notes, bills of exchange, bills and notes, etc., including bank notes, or Notes payable to the Bearer on Demand, whether issued by a public bank or by a private banker – Henry Thornton, Paper Credit of Great Britain (1802), Chap. III). The name is materially imprecise because paper has long since been marginalised in banknote production.
[2] BIS (2020), Central bank group to assess potential cases for central bank digital currencies, Press release, Bank for international settlements, 21 January 2020.
[3] Bank of England (2020), Central Bank Digital Currency: Opportunities, challenges and design, Discussion Paper, March 2020.
[4] ‘The New Payments Platform (NPP), launched in February2018, is a fast retail payment system developed by a consortium of 13 financial institutions, including the Reserve Bank. … Currently there are 4 high-band shareholders (the major banks), 7 medium-band shareholders (including the RBA), and 2 low-band shareholders.’ RBA (2019), NPP Functionality and Access Consultation: Conclusions Paper, Reserve Bank of Australia, June 2019, p. 1, 25.
[5] Raphael Auer and Rainer Bohme (2020), The technology of retail central bank digital currency, BIS Quarterly Review, March 2020, p. 90.
[6] Sveriges Riksbank (2020), The Riksbank’s e-krona pilot, February 2020.
[7] Aleksi Grym, Head of Digitalization at Bank of Finland (2020), Getting Real about CBDC, Cash Essentials, February 23, 2020.
[8] Bank of Canada (2020), Contingency Planning for a Central Bank Digital Currency, February 25, 2020.
First published on https://centralbankmoneyresearch.com/