Kako nestaje novac
Sažetak
Novac je deo našeg svakodnevnog života. Zbog niske inflacije i tehnoloških inovacija čini nam se da je stabilnost novca nešto što se samo po sebi podrazumeva. I ne samo stabilnost, već i samo postojanje novca. Međutim, činjenice pokazuju da se proces istiskivanja novca iz ekonomije i društva ubrzano bliži kraju. Sprovođenjem tzv. dekeširanja u cilju izgradnje bezgotovinskog društva budućnosti široka javnost ostaje bez sigurnog novca i nerizičnog sredstva plaćanja centralne banke. Gubi se sigurna beskamatna aktiva, koja čuva stabilnost nominalne vrednosti novca centralne banke. Bez takvog nominalnog sidra nezamisliva je stabilnost cena roba i usluga, kao i cena realne i finansijske aktive. Više…
Ključne reči: istiskivanje keša, bezgotovinsko društvo, mit o legal tenderu, sigurna nekamatonosna aktiva, stabilne cene, nerizično sredstvo plaćanja, nominalno stabilan novac, vladin novac.
Novac u vreme Coronavirusa
Sažetak
Beskrajno sićušni komadić proteina – COVID-19 iz porodice Coronavirus izmenio je život svakog čoveka na našoj majušnoj planeti. Upozorio nas je da nismo superiorni, već slabašni i ranjivi, uprkos svim našim znanjima, tehnologiji i resursima. COVID-19 neće uništiti ljudsku populaciju, pa ni novac kao njenog milenijumskog pratioca i sveprisutno sredstvo plaćanja u ekonomiji. Odlike novca posle COVID pandemije oblikovaće dva ključna faktora – tok pandemije i vanredne mere ekonomske politike, kako fiskalne, tako i monetarne. Makroekonomska pouka pandemije je jasna – kontrakcija agregatne proizvodnje i rast nezaposlenosti proporcionalni su zaraznosti i patogenosti novog virusa ili bakterije. Ekonomski oporavak takođe je determinisan brzinom suzbijanja epidemije. Više…
Ključne reči: coronavirus, COVID-19 recesija, ekonomski oporavak, „helikopterski novac“, širenje preko banknota, ponuda keša, makroekonomska lekcija.
Ukidanje keša ili gubitak sidra
Sažetak
Istiskivanje keša u suštini predstavlja ukidanje vladinog novca za javnost. Znamo da taj proces traje od polovine 18 veka i nije ga preokrenuo čak ni zlatni standard, koji je važio samo za banknote. Konačan udarac kešu nije zadao Rat protiv keša, već odbijanje trgovaca da prihvate nacionalnu valutu u banknotama i kovanicama. U društvu bez keša postoji samo privatni novac. Fundamentalan problem je što sa banknotama centralne banke nestaje nerizični novac za javnost, jedini novac stabilne nominalne vrednosti. Bez banknota €10 neće uvek biti €10, £10 neće uvek biti £10, niti $10 uvek $10. Tako nestaje poslednja odbrana od monetarne politike bez ograničenja i korporativnih emitenata novca. Više…
Ključne reči: keš, banknote, vladin novac, privatni novac, prokletstvo keša, rat protiv keša, legal tender status, platni tigrovi.
Frakcionalni novac banaka
Sažetak
Bankarstvo frakcionalnih rezervi zasniva se na iluziji da je naš novac na transakcionom računu u banci neokrnjen i uvek raspoloživ. U frakcionalnom bankarstvu, transakcioni depoziti su frakcionalni novac, što je na zastrašujući način pokazala Velika depresija. Bankarstvo frakcionalnih rezervi je veštački održano u životu uvođenjem osiguranja depozita. Institucije elektronskog novca nisu ponudile siguran novac, već samo još jednu varijantu debitnih kartica. Digitalni novac novih platnih provajdera takođe ima iste odlike kao i novac banaka, tj. predstavlja fractionalni digitalni novac. Imajući u vidu da transakcioni računi čine relativno mali deo ukupnih depozita i još manji deo široke novčane mase (M3 u ECB Sistemu, M4 u Britaniji), njihova defrakcionalizacija ne bi predstavljala monetarni problem, ali je neizvodljiva bez političke podrške. Više…
Ključne reči: frakcionalni novac banaka, iluzija novca, osiguranje depozita, bankarstvo punih rezervi, institucije elektronskog novca, frakcionalni digitalni novac.
Negativne nominalne kamatne stope
Sažetak
Negativne kamatne stope su poslednji monetarni virus koji su posejale centralne banke u prvoj polovini 2010-ih. Negativne nominalne kamatne stope su ekonomski nonsens – zašto bi neko unapred prihvatao gubitak dela sopstvenog novca? Poslednja linija odbrane od ove pošasti je keš, na koji su negativne kamatne stope neprimenljive. To isključuje bilo kakvo favorizovanje banknota i vraćanje platnog sistema u prošlost. Naprotiv, ne postoji ni jedan razlog zašto ne bi koristili sve tehnološke inovacije u plaćanjima. Problem je što sa digitalnim valutama nemamo garanciju nominalne stabilnosti. Ukoliko većina ljudi ne pruži podršku banknotama, one će neminovno nestati zbog negativnog efekta mreže. Sa njima bi nestala poslednja brana nesputanoj tehnokratskoj samovolji centralnih bankara i destruktivnim negativnim kamatnim stopama, koje nominalno obezvređuju naš novac, prihode i imovinu. Više…
Ključne reči: nominalno stabilan novac,negativne nominalne kamatne stope, monetarna politika bez ograničenja, bezgotovinsko društvo.
CBDC: valuta ili platforma?
Sažetak
Novac centralne banke već ima svoju digitalnu varijantu – rezerve za banke. Nasuprot bankama, javnost nije dobila digitalni novac, jer centralne banke nisu ništa učinile da tehnološki modernizuju svoj glavni proizvod – banknote. Poslednjih nekoliko godina razmatraju se varijante digitalne valute centralne banke (central bank digital currency – CBDC). Najbrutalnije rešenje nudi CBDC model platne platforme, na kojoj privatni sektor može inovirati (BoE). Drugi je direktni model, koji obezbeđuje CBDC za javnost bez posrednika. Mešoviti ili hibridni model predstavlja kombinaciju prethodna dva modela. Možda bi najbolje rešenje predstavljao direktan CBDC sličan kešu, u obliku digitalnih nota centralne banke (CBDN), sa najviše karakteristika banknota – emitent centralna banka, sigurnost, prenosivost (P2P), finalnost, privatnost, nezavisnost i trenutnost. Podrazumeva se da bi prenos iz ruke u ruku bio vršen digitalno, ali van globalne informatičke mreže, bez mogućnosti sajber ataka na CBDN u posedu njihovih vlasnika. To bi bio komplement banknota centralne banke, koje ostaju garant stabilne nominalne vrednosti našeg novca i nominalno sidro ekonomije.Više…
Ključne reči: digitalna valuta centralne banke (CBDC), digitalne rezerve, model platne platforme, direktni model, hibridni model, direktni CBDC sličan kešu, digitalne note centralne banke.
Otkrivanje anonimnosti u modernim plaćanjima
Sažetak
Anonimnost plaćanja i privatnost transaktora nije se spominjala pre kraja 20. veka, niti je anonimnost isticana kao karakteristika novca. Preokret počinje 1990-ih sa pojavom elektronskog novca, zatim Bitcoina 2008. i brojnih kriptovaluta 2010-ih. U današnje vreme monetarne analize anonimnost stavljaju u najvažnije karakteristike novca, kao najvažniji uslov privatnosti plaćanja. Međutim, istraživanje anonimnosti plaćanja u istorijskoj perspektivi pokazuje da je većina transakcija, gotovinskih ili bezgotovinskih, bila dokumentovana, odnosno neanonimna. Zato se današnji moderni elektronski sistemi plaćanja u svetu još uvijek oslanjaju na Hamurabijev princip dokumentovanog novca, a ne na Nakamotovu ideju o kriptografskom dokazu.
Postavlja se pitanje kako su svi naučni autoriteti tokom vekova prevideli tako važnu karakteristiku novca i plaćanja kao što je anonimnost? Kako se čuvala privatnost transaktora uprkos dominaciji neanonimnih dokumentovanih plaćanja? Zašto se anonimnost uvek potcenjivala i povezivala samo sa svakodnevnim maloprodajnim plaćanjima male vrednosti? Generalni odgovor je da anonimnost plaćanja nije bitna jer se privatnost transaktora podrazumevala sve do 1940-ih godina. To je ujedno i odgovor na prvo pitanje. Treba li verovati Smitu, Torntonu, Dževonsu, Mengeru, Vikselu, Fridmanu i ostalim istraživačima novca ili anonimnom Satošiju Nakamotu i promoterima deljenja podataka i otvorenog bankarstva? Više…
Percepcija ljudi o njihovom novcu i digitalni evro
Sažetak
Početkom 2020-ih guverneri centralnih banaka počeli su shvatati da ljudi ne razlikuju privatni i javni novac (Cunliffe, Bank of England, 2021), da potrošači i preduzeća ne razmišljaju o tome čija je obaveza keš, a čija depoziti u bankama (Brainard, Federal Reserve System, 2022), da većina ljudi ne shvata da često koriste novac privatnog sektora za obavljanje svakodnevnih plaćanja (Nagel, Deutsche Bundesbank, 2022), kao i da mnogi građani nisu svesni razlike između privatnog novca i novca centralne banke (Krogstrup, Danmarks Nationalbank, 2023). Očigledno je da javnost ima bitno drugačiju percepciju o novcu i emitentima novca od stavova monetarne teorije i politike.
To je potvrdila opsežna Studija Kantar Public (2022.), po narudžbi ECB, posebno fokusirajući stavove javnosti o novcu i plaćanju. „Nije iznenađujuće da većina nije videla razliku između novca centralne banke i novca komercijalnih banaka“ (Kantar, str. 7). Prema ovoj studiji, većina anketiranih ne razume šta znači “nerizični” novac centralne banke (ibid, str. 33). Međutim, pravi zaključak je drugačiji: ljudi misle da je sav njihov novac, u kešu i u bankama, bez rizika. Očigledno, oni gotovinu i svoj novac na računu u banci smatraju sopstvenom imovinom u obliku ECB evra. Više…
Dva osnovna oblika novca
Sažetak
Kovanice i novčanice su jasno vidljive, opipljive, široko rasprostranjene i sveprisutne u svakodnevnom životu. Transakcioni računi u bankama takođe izgledaju razumljivi većini njihovih vlasnika. Uprkos tome, ekonomska objašnjenja prirode novca i njegovih tokova i stokova uglavnom su različita i često potpuno suprotna. Zbog toga se od 19. veka i Stenlija Dževonsa do danas većina definicija novca oslanja na tri najčešće navođene funkcije – sredstvo razmene, jedinica obračuna i čuvanje vrednosti. Sporadično se navodi i nekoliko dodatnih funkcija – sredstvo plaćanja, standard ili mera vrednosti i sredstvo odloženog plaćanja.
Jedan od fundamentalnih uzroka kontroverznih definicija i suprotstavljenih ekonomskih objašnjenja jeste zanemarivanje dva primarna oblika novca – neposredovanog novca i posredovanog novca . Odlučujuća razlika je u tome što prvi cirkuliše van mreže, dok drugi cirkuliše u mreži, preko posrednika. Ova tvrdnja je aksiom, toliko očigledan da ga je nepotrebno dokazivati. Istovremeno, to je premisa na kojoj se temelji prezentovana analiza. Više...